Krestasti gekon

Opis 

Krestasti gekon - Opšte ime je izvedeno od kresta na uzdignutim podeocima koje počinju iznad svakog oka, i protežu se duž leđa. Završavaju se na osnovi repa. Čak je i naučno ime, ciliatus, izvedeno iz krestastih segmenata.

Iako je prilično atraktivan, uprkos tome što su mu pridodata imena po bojama (čak i nestvarnim) od strane hobista odgajivača, krestasti gekon nije posebno jasnih boja. Osnovna boja varira od boje ljuske kože do braon i boje cigle. Često imaju tamnije (ređe svetlije) mrlje po leđima. Tamne mrlje hobisti se nazivaju i “dalmatinski morf”. Bočne strane mogu biti tamnije ili svetlije od leđa. Svetla mrlja je prisutna na osnovi repa na kičmenoj strani repa. Promena boja je prilično normalna, ali i prilično ograničena. Krestasti gekon je dosta tamniji tokom večernjih sati, nego preko dana. Rep se prilično lako hvata i otvoreno se okreće ka vrhu. Naličje repa je pljosnat i ima neklizajući sloj nalik na onaj koji ima ispod širokih prstiju. 

Veličina i životni vek 

Krestasti gekon može dostići veličinu od oko 20 cm. Njegov vitak rep je nešto manji od polovine ukupne dužine tela. Životni vek od pet do petnaest godina se može očekivati. 

Staništa 

Kao i ostale vrste iz ove porodice, krestasti gekon se distribuira mahom sa Nove Kaledonije i obližnjih ostrva. Prvenstveno se mislilo da je ovaj gekon prilično redak, a potom, s obzirom da nije bio viđen nekoliko godina, mislilo se da je istrebljen. Najčešće naseljava aborealna područja, ali najradije žbunove i malo drveće. 

Nega u zarobljeništvu 

Ovaj gekon je svaštojed. Ne jede samo različite insekte, već rado konzumira i sočno voće. Postarajte se da zrikavci i ostali insekti jednom nedeljno budu dobro zaprašeni aditivom sa vitamninom D3 i kalcijumom. Gravidnim ženkama i bebama u razvoju bi trebalo obezbediti aditive sa kalcijumom dva puta nedeljno. 

Iako su obično spore vrste, ukoliko se preplaši, ovaj gekon može dostići zapanjujuću brzinu. Nosite ih pažljivo, držite ga nežno ali čvrsto da biste izbegli prekomerno trzanje ili bežanje. Može se povrediti ukoliko se ispusti. Izbegavajte da ga hvatate za rep s obzirom da ovaj gekon može lako da ostane bez repa. Ukoliko izgube rep, ove vrste će ga retko regenerisati. 

Ovaj gekon preferira vlažnu, ali ne zasićenu atmosferu. 

Iako je ovo aborealni gekon, koji će koristiti gornje delove vertikalno orijentisanog kaveza, tako uređen prostor u kavezu nije obavezan. U suštini, mnogi drže par ili tri gekona (jednog mužjaka i dve ženke) u normanlom opremljenom terarijumu kapaciteta 37.8 L. Trebalo bi obezbediti dijagonalne ili horizontalne grančice koje su najmanje za jedan i po veličine prečnika gekonovog tela. Gekoni će koristiti horizontalniže grane češće ukoliko se nalaze blizu vrha terarijuma. Krestasti gekoni bi trebalo da su podstaknuti da koriste grane i odvraćani od vertikalnog prilepljivanja na strani terarijuma. Uprkos očiglednoj činjenici da je kod primeraka u divljini prisutno, čak se i kod krestastih gekona u zarobljeništvu, kojima su obezbeđeni aditivi kalcijuma, prisutno je oboljenje poznato kao “sindrom mlitavog repa”. Iako gekoni pogođeni ovim stanjem izgledaju normalno u dijagonalnoj ili horizontalnoj poziciji, ukoliko se glavom nagnu naniže, rep im se zaklati u pravcu baze repa. Ne postoji rešenje za ovaj problem. 

Dodavanje živih biljaka poput Epipremnum aureum (“fikus”) neće samo omogućiti vizualne barijere i sigurnost, već i veću vlažnost u terarijumu.

Razmnožavanje 

Za samo deceniju, krestasti gekoni prešli put od potpune tame do statusa omiljenih guštera. Za vreme ove nesvakidašnje tranzicije, ovi gekoni su takođe postali, od nekad najskupljih guštera, vrlo prihvatljivi. Na svu sreću, dokazano je da se ove vrste lako razmnožavaju u zarobljeništvu. Odrasli primerci se vrlo jednostavno pare. Mužjak ima uvećanu hemipenilnu izraslinu i uočljive pore na bokovima. Krestasti gekoni su profilisani. Ženke mogu da proizvedu do devet legla od po dva jaja tokom svake reproduktivne sezone. Predlaže se blago zimsko hlađenje u periodu od oko 60 dana, mada nije neophodno. 

Gravidnim ženkama bi trebalo obezbediti kutiju za poleganje jaja koja sadrži 2.5 cm vlažnog (akcenat je na vlažnom, ne mokrom) materijala za poleganje jaja. Usitnjena mahovina je dobar izbor za ovu namenu. Jaja bi trebalo ostaviti dok se ljuske potpuno ne osuše. Tada ih treba premestiti u inkubator. Najbolje bi bilo da se jaja ne okrenu na osnovu prilikom pomeranja. 

Jaja sa mekom ljuskom bi trebalo da budu u inkubatoru na vlažnom materijalu od vermikulata, perlita ili neusitnjenoj mahovini. Na temperaturi između 25 – 27.2 °C će se mladunci izleći za otprilike dva meseca. Bebe bi trebalo u početku hraniti sa malim zrikavcima i mešavinom voća i meda na dva-tri dana. Zrikavce bi trebalo oprašiti sa dodatkom vitamina D3 i kalcijumom najmanje dva puta nedeljno. 

Ovo je gekon koji brzo raste. Može dostići zrelost sa manje od godinu dana, i može se pariti sa 12 meseci. 

Drugi gekoni sa sličnim potrebama 

Dnevni gekoni (Phalsuma sp.) i druge vrste gekona koje žive na drveću, umerene veličine (leteći gekoni, Hemidactylus, i zidni gekoni, Tarentola) će zahtevati slične uslove kao i krestasti gekon. Dnevni gekoni su, naravno, dnevne vrste, dok svi ostali spadaju u noćne vrste. Trebalo bi uvek biti upoznat sa periodima aktivnosti, zbog hranjenja. Mnogi anoli će se takođe pravilno razvijati ukoliko im obezbedite ove uslove. 

Mešavina voća i meda za krestaste gekone i slične vrste 

1 supena kašika pasirane breskve, banane, papaje ili mešavine hrane za bebe 

1 kafena kašičica meda 

4 kapi vitamina za ptice 

Prstohvat vitamina D3 i kalcijuma u prahu 

¼ kafene kašičice pčelinjeg polena (nije obavezno) 

Malo vode da bi se blago razblažilo i promešalo. 

Hranite ih svakodnevno. Rashladite neiskorišćenu porciju. Bacite sve što se ne iskoristi u roku od nedelju dana.

Zelena anola

Zelena anola spada u jedne od najpoznatijih guštera u Severnoj Americi. Ima više od 300 vrsta anola na svetu, više od pola se može naći u Severnoj, Centralnoj i Južnoj Americi. Zelene anole su jedine anole poreklom iz Sjedinjenih Država. Iako nisu blisko srodne sa pravim kameleonima, zelene anole se često nazivaju „kameleonima“ ili „američkim kameleonima“ zbog svoje sposobnosti menjanja boje.

Prirodna staništa 

Poreklom iz Sjedinjenih Država, zelena anola se može naći u jugoistočnim državama od Severne Karoline do Floride, preko Teksasa. Zelene anole su arborealni gušteri, najviše ih ima na drveću i žbunju, i naći će način da dođu do ograda i zidova. 

Fizičke karakteristike 

Zelena anola je mali gušter koji raste do 12.7 - 20.3 cm dužine. Može imati dugačak rep, dugačke kandže, i svetliju boju oko vrata i grla. 

Zelene anole imaju sposobnost da menjaju boje između nijansi zelene i smeđe. Ove promene boja se ne koriste za kamuflažu; one su pokazatelji stresa ili su način komunikacije. Na primer, zadovoljna zelena anola je zelena. Kada je aktivna, zelana boja postaje izraženija. Kada im je hladno ili pokazuju socijalnu inferiornost, promeniće boju u smeđu. Kada su agresivne, biće jasno zelene sa tamno smeđim trakama iza očiju. 

Mužjaci zelene anole imaju lepezast vrat, ili podbradak, u rasponu boja od pink do bele. Za vreme snošaja i odbrane teritorije, mužjaci šire svoj lepezast vrat, da bi se boje istakle.  Zelena anola živi oko 3 do 6 godina. 

Nega u zarobljeništvu 

Vivarijum, kontejner nalik na akvarijum sa otvorenim poklopcem, je idealan za čuvanje anola, s obzirom da će se na taj način održavati toplota i vlažnost koja je neophodna da očuva zdravlje anole. Generalno, akvarijum kapaciteta 37.8 litara je dovoljan za dve anole. Zelene anole mogu biti čuvane pojedinačno ili u grupama od nekoliko ženki i jednog mužjaka. Dva ili više mužjaka čuvana zajedno bez adekvatne prostranosti može kao posledicu imati odbranu teritorije i tuču. 

Podloga 

Podloga, materijal koji je na dnu unutrašnjosti, treba biti sličan prirodnim podlogama koje anole naviknute. Ovo uključuje blago nakvašenu mahovinu ili tresetnu mahovinu. Mahovina može biti položena u visini od 2.5 cm. Drugi metod je korišćenje zemljišta u visini od 2.5 – 5 cm pokrivenog korom za zagrtanje biljaka. 

Uređenje prostora i nameštaj 

Zelena anola voli da se penje i sunča, pa bi panjevi i grane trebalo obezbediti. Unošenje zaklona u vidu kamenja će biti dobro za anole ukoliko ima više od jedne u istom prostoru. Male biljke bi trebalo obezbediti; biljke koje nisu toksične će u tom prostoru obezbediti vlažnost, hlad, i osećaj sigurnosti kao i esetski užitak. Dracena, fikus bendžamin, i hibiskus su dobar izbor. Uverite se da biljke nisu tretirane pesticidima i da zemlja ne sadrži vermikulit, pesticide, džubrivo i okvašivače. Istuširajte biljke prskalicom sa vodom i pažljivo ih zalivajte nekoliko puta do dela gde se voda preliva iz saksije, što će osloboditi toksične hemikalije, koje mogu biti korišćene. Držanje kupljenih biljaka na drugom mestu u kući neko vreme pre stavljanja u unutrašnjost prostora u kome anole borave će takođe biti od pomoći. 

Osvetljenje 

Stakleni kavezi, čak i oni sa mrežicom na vrhu, ne smeju nikada da se koriste ukoliko je obezbeđena prirodna sunčeva svetlost. Stakleni kavezi će zadržati toplotu i mogu uzrokovati fatalno visoke temperature. Posle Sunca, najbolji izvor svetlosti je kombinacija vidljivog svetla od fluorescentnog ili električnog osvetljenja, i UVB svetlo posebnih crnih sijalica za reptile ili kombinacija svetala. 

Higijena 

Održavanje čistog okruženja za zelene anole je vrlo važno. Unutrašnjost kaveza, činije za hranu i vodu, fiksirani delovi, kao i delovi celokupnog nameštaja treba redovno da se čiste, kako bi se očuvalo zdravlje anole. 

Temperatura 

Anole su hladnokrvne i zahtevaju dodatnu toplotu radi pravilnog varenja hrane. Ukoliko je reptilu hladno, ne može propisno variti hranu, mnogo su veće šanse da će se razboleti. Gušteri zahtevaju različite temperature u prostoru u kome borave, i da, ukoliko im je hladno, mogu da se pomere na topliji kraj kaveza, kao i vice versa. Trebalo bi koristiti dva termometra, jedan unutar i jedan van zone za grejanje, da bi se pratile temperature tokom noći i dana. 

Primarni izvor toplote 

Neophodno je da primarni izvor toplote održava temperaturu čitavog kaveza u propisnom rasponu. Dnevne temperature bi trebalo da su između 23.8-27.7 °C u rasponu od 12-14 sati dnevno. Nekoliko električnih sijalica iznad kaveza predstavlja jedan od najboljih izvora svetlosti. U toku noći, temperatura bi trebalo da se snizi ispod 18.3°C. U toku noći bi trebalo isključiti ova svetla i možda će biti neophodan drugi izvor toplote zavisno od temperature u datom ambijentu. Grejuća ploča postavljena ispod kaveza, keramički infracrveni emitori toplote, paneli, ili dosta skuplje noćne električne sijalice za reptile koje proizvode toplotu, ali manje vidljivo svetlo, mogu biti korišćene. Za veće prostore, grejač ili odvojen termostat može biti korišćen radi održavanja optimalne temperature prostora. Trebalo bi postaviti požarne alarme u prostorima gde se koriste svetla ili drugi izvori toplote. 

Sekundarni izvor toplote 

U toku dana, mesto za grejanje sa grejućim svetlom bi trebalo obezbediti, a temperatura bi trebalo da bude u rasponu od 29.4-32.2 °C u toku dana. Sekundarni izvor toplote treba da pokriva samo 25-30% površine kaveza. Sekundarni izvor toplote može biti električna sijalica od 50-75 vati na keramičkoj osnovi, osigurana tako da životinja ne može da je dodirne. Takođe postoje i poslebne „sijalice za sunčanje“. Bilo koj tip svetla bi trebalo da osvetljava deo za „sunčanje“ van kaveza. Ne koristite vrelo kamenje kao izvor toplote. 

Svetlo 

Vidljivo belo svetlo 

Osim za grejanje, električne sijalice takođe omogućavaju vidljivo belo svetlo. Kombinacija fluorescentne i električne sijalice može biti korišćena za potrebe vidljivog osvetljenja za sve delove kaveza u periodu od 12-14 sati dnevno. 

Ultraljubičasto svetlo 

Osim toplote i belog osvetljenja, anole moraju imati pristup prirodnom osvetljenju radi dobrog zdravlja. Zbog toga im je potreban izvestan spektar ultraljubičastog (UV) svetla, poznatog kao UVB. UVB je potreban anolama, kako bi proizvodile vitamin D. Ni jedno veštačko osvetljenje se ne može meriti sa Suncem i količinom UVB koju ono proizvodi, pa kada su napolju po sunčanom danu temperature iznad 21.1°C, premestite svoju anolu napolje u kavezu od mreže sa vratancima koja se mogu zaključati. 

Obezbedite i neki hlad ili zonu za skrivanje unutar kaveza. UV zraci ne prodiru kroz kroz prozorsko staklo, pa anolakoja se premesti na sunčan sims iza zatvorenog prozora, ne prima UV zrake. 

Ukoliko zelena anola nema pristup prirodnoj sunčevoj svetlosti, posebna crna svetla se koriste, da bi se obezbedilo UVB osvetljenje. Ove crne sijalice za reptile nisu crne svetleće cevi, koje se koriste za osvetljenje fluorescentnih minerala, postera i psihodelične parafernalije (često zvane BLB svetla). Svetla za ribe/akvarijum, kao i svetla za „rast“ biljaka, bilo da su fluorescentna ili električna, ne proizvode UVB. Neophodno je crno svetlo, koje emituje svetlo u opsegu od 290-320 nanometara. Sijalice koje proizvode samo UVB, kao i sijalice koje proizvode kombinaciju UVB i belog osvetljenja su dostupne. Ove UVB izvore svetlosti bi trebalo zameniti svakih šest meseci. 

Zapamtite da UV osvetljenje ne prodire kroz staklo, pa kada se koriste UVB izvori svetlosti, vrh kaveza mora da bude od žice koja nije previše tanka. Preporučuje se da UVB izvor svetlosti ne bude manji od 45.7 cm od dela gde anola provodi najveći deo vremena; optimalno je 25.4-30.4 cm. 

Delovi koji su osvetljeni električnom grejućom sijalicom i UV osvetljenje moraju biti preklopljeni. Ukoliko anola provodi veći deo vremena grejući se ispod električne sijalice, a UV osvetljenje je na drugom kraju kaveza, neće imati nikakve koristi od toga. 

Fotoperiod 

Zelenim anolama je generalno potrebno 12-14 sati svetla i 10-12 sati mraka. Vidljivo svetlo i UVB izvor svetla bi trebalo isključiti u toku noći da bi anola imala neophodan dan-noć ciklus. Kao što je već pomenuto, dodatno grejanje će možda biti neophodno dodati. 

Da zaključimo, biće neophodno nekoliko sijalica, neke za grejanje, neke za belo osvetljenje i neke za UVB osvetljenje. 

Voda i vlažnost 

U divljini, zelene anole piju vodu da lišća. Priskanje lišća biljaka u kavezu će obezbediti dovoljnu količinu vode koja je potrebna za njihovu ishranu. Plitka posuda za vodu bi takođe trebalo da je obezbeđena, pošto će možda hteti da piju i iz nje. Da biste im pomogli da nauče da piju iz posude sa vodom, postavite bocu iz koje će kapati voda u posudu. Ovo blagi zvuk kapanja vode će privući anolu. 

Ishrana 

U divljini, zelene anole jedu cvrčke, paukove, buba švabe, moljce i larve. Anole su primarno insektojedi, pa bi im trebalo obezbediti živu hranu. Veličina hrane ne bi trebalo da je veća od polovine glave anole. Takođe je bitno da je hrana koja se daje snabdevena svim hranljivim sastojcima i da je ishrana anola izbalansirana. Ovo se može postići raznovrsnom ishranom i tretiranjem hrane suplementima. Suplementi uključuju multivitamine i minerale, kao i preparate kalcijuma u formi sprejeva, pudera, kojima će se zaprašiti insekti. Neke anole će povremeno uživati u komadu voća. 

Temperament i nošenje

Kada ne traže hranu, anole provode mnogo vremena sunčajući se. Ukoliko se pravilno neguju, anole mogu živeti mirno i tiho zajedno. Mužjaci anola, međutim, pokazuju teritorijalno ponašanje kada su smešteni sa drugim mužjacima. Ovo ponašanje je najčešće agresivno, sa jasnom bojom lepezastog vrata i blagim naduvavanjem glave i tela. Agresivno ponašanje retko kao rezultat ima fizički napad, mada ako se drže vrlo blizu, ujedanje nosa i dorsalnih bodlji se može javiti. 

Neke anole se mogu privići ukoliko se nežno nose, mada je za većinu anola nošenje vrlo stresno. Uverite se da su se anole privikle na svoj novi dom pre nego što ih budete nosili. Budite dosledni u načinu nošenja anole i zapamtite da će se pre ona oslanjati za vas, nego što ćete je vi držati. Ukoliko se podignu za rep, može doći do njegovog lomljenja (rep će se odvojiti od tela, što se zove autotomija), ali će polako porasti opet. 

Bitno je da dobro operete ruke pre i odmah nakon nošenja anole da biste sprečili potencijalni prenos bakterija i virusa od Vas na anolu i obrnuto. 

Razmnožavanje 

Anole će se jednostavno pariti u zarobljeništvu ukoliko su uslovi ispunjeni. Izgleda da parenje ima veze sa fotoperiodom, ili dnevnom svetlošću. Povećajte fotoperiode za vreme prolećnih i letnjih meseci uz povećanje temperature i vlažnosti koje igraju ulogu kada je u pitanju razmnožavanje anola. 

Reproduktivno ponašanje je često nalik na ponašanje koje je viđeno kod agresivnih mužjaka. Ovo uključuje nadimanje glave, pokazivanje vratne lepeze ili drugih pokreta tela. Kada ženka odgovara, poviće svoju glavu i mužjak će ugrabiti njen vrat svojim ustima. 

Zelene anole su oviparne, odnosno polažu jaja. Ženke obično ne pripremaju gnezdo, mada mogu napraviti malu rupu u podlozi sa svojim nosem, i postaviti jaja u udubljenje. Od kasnog proleća i u toku leta, ženke postavljaju po jedno jaje (retko dva) na svake dve nedelje u vlažnom mestu. Jaja se mogu pomeriti ili ostaviti u vivarijumu sa odraslim. Ukoliko se pomere, jaja bi trebalo postaviti u vlažnu podlogu i pokriti. Trebalo bi ih čuvati na temperaturi od 27.7-29.4°C I proveravati jednom nedeljno da se uverite da li je podloga vlažna. Inkubacija jaja traje manje od dva meseca, oko 35 do 40 dana. 

Mladunci su približno 5 cm dužine. Jedu mnogo više nego odrasli i mora im se davati dosta sitne sveže hrane tretirane suplementima.

Bradata agama

Jesam li prava životinja za tebe? Bradate agame su inteligentne životinje, karakterizira ih jedinstvena osobnost i izrazito su prijateljski nastrojene prema ljudima. Dovoljno su inteligentne da prepoznaju vlasnika i reagiraju na svoje ime.   Odakle dolazim? Postojbina bradatih agama je australski kontinent. Australija je još šesdesetih godina prošlog stoljeća zabranila trgovinu divljih ulovljenih jedinki. Ovaj popularni kućni ljubimac se uspješno uzgaja diljem svijeta, a uzgajivači ulažu znanje i energiju u kreiranje zdravih i izdržljivih jedinki prekrasnih varijeteta boja.  Uzgojene agame mogu živjeti 7 – 10 godina. Gdje volim živjeti? Stakleni terarij za odraslu jedinku mora biti minimalnih dimenzija 90 x 45 x 45 cm.

Bradate agame klasificiramo kao semiarborealnu vrstu, pa mjesto za sunčanje neka ne bude na samom podu terarija, već na malom povišenju, dovoljno velikom da se agama može udobno smjestiti, npr. velika drvena grana. Ukoliko koristite naslagano kamenje, zaljepite ga neotrovnim silikonom (otpornim na toplinu) da se kamenje ne uruši i ozlijedi ljubimca. Vlaga u terariju treba biti 30 – 60%. Posuda za vodu mora biti velika i plitka, jer će se neke agame rado u njoj kupati. Svjetlo za sunčanje potrebno je za održavanje ciklusa dana i noći, kao i za grijanje prostora za sunčanje (38 – 43°C, a za starije životinje nešto niže temperature). U hladnijem dijelu terarija treba održavati temperaturu 21 – 30°C. Izvor UVB svjetla je neophodno za sintezu vitamina D3 bez kojeg nema metabolizma kalcija u tijelu gmazova. Izvor UVB svjetla treba goriti cijelo vrijeme kad i svjetlo za sunčanje. Kao izvor tog svjetla mogu poslužiti rasvjetne cijevi ili žarulje. Govor tijela Bradate agame su dobile ime po naboru kože pod bradom, punim bodljikavih izraslina. Taj nabor mogu napuhati kada žele zastrašiti ili kada su prestrašeni.  Brzim odrešitim pokretima glave izražavaju dominaciju. Kada iskazuju pokornost ili želju za parenjem, nježno odmahuju glavom. Bradu mogu intenzivno potamniti kada su agresivni, a ponekad i prije parenja.

Kako sa mnom postupati? Agame u pravilu nisu agresivne te je s njima lako postupati. Agresivne su jedino ako su prestrašene. Uz malo strpljenja i nježnosti, vaš novi ljubimac će vrlo brzo postati sasvim pitom i prijateljski raspoložen. Što rado jedem? Bradate agame su svejedi, prehrana im se mora sastojati od kukaca, povrća i voća. Važno je, za optimalnu probavu, ostaviti svjetla upaljena najmanje dva sata nakon hranjenja. Odrasla agama bi trebala jesti 70% povrća, a 30% kukaca, dok je kod juvenilnih životinja, do dobi od jedne godine, omjer obrnut. Skloni su debljanju, pa se savjetuje „trojno“ hranjenje: dan salate, dan kukaca, dan posta.  Kao izvor hrane animalnog porijekla najbolji su cvrčci, no pazite da nisu dulji od širine među agaminim očima. Od biljne hrane, dnevno nudite narezanu zelenu salatu raznolikih vrsta, kao i naribano povrće. Voće ponudite jednom tjedno. Štetna hrana za bradate agame su krijesnice, rabarbara i avokado.

Održi me fit i zdravom Zdrava agama mora biti aktivna i živahna, dobrog apetita. Oči su joj bistre, te reagira na podražaje iz okoline. Najčešće bolesti agama su: - metabolična bolest kostiju (MBD) kao posljedica nedostatka vitamina D3, sa simptomima dekalcifikacije kostiju i posljedično tjelesnim malformacijama i prijelomima ekstremiteta - opstrukcija probave, najčešće uzrokovana ingestijom podloge ili hranjenjem prevelikim plijenom - truljenje repa – uzrokovano premalom vlažnošću u terariju te ozljedama - unutarnji i vanjski paraziti - upala dišnih prohoda uzrokovana bakterijama, a pogodovana prehladnim okolišem  Razmnožavanje Odrasle agame su sasvim spolno zrele u dobi od 1,5 godine, a dosežu duljinu i do 50 cm. Spolni dimorfizam je slabo izražen pa je teško jednostavno odrediti spol životinje, a spol se određuje razlikama u izgledu i smještaju femoralnih pora i repnih kvrga. Volim li društvo? Bradate agame u pravilu treba držati same.

Leopard Gekon

Jesam li prava životinja za tebe? Leopard gekon (Eublepharis macularius) je idealan ljubimac za početnike, koji su se odlučili za ovakvu vrstu ljubimca držanog u terariju. Lako ih je održavati, mirni su i rijetko kada će ugristi. Lako se privikava na život u terariju. Odrasli  gekon teži od 60 do 80 grama, a naraste do 25 cm. Vrlo lako prihvati društvo čovjeka pa ga možete držati u rukama. Čiste su životinjice i za obavljanje nužde će upotrebljavati samo jedan mali dio terarija što ćete kasnije lako očistiti. Odakle dolazim? Leopard gekon potječe iz Istočnog Irana, Afganistana, Pakistana i Indije. U prirodi žive u pustinjama i na suhim travnjacima. Noćne su životinje i same se presvlače tokom dana izmedu stijena i u jazbinama.

Gdje volim živjeti? S obzirom da Leopard gekon potječe iz istočnog Irana, Afganistana, Pakistana i Indije, u terariju mu treba osigurati  tropske i subtropske uvjete. Minimalna veličina terarija treba biti 60x30x30 cm (50 L). Za podlogu u terariju preporuča se krupniji pijesak  granulat, jer sitniji pijesak veličine 2-3 mm Leopard gekon može  progutati što može uzrokovati probavne smetnje ili gušenje. Cedrovina i bor se ne preporučuju kao podloga zbog svoje toksičnosti. Dnevnu temperaturu u terariju podesite  između 25 i 35°C, a noću ju smanjite  na 20°C. Toplinu možete osigurati podnim grijačima, keramičkim lampama ili grijačima u obliku kamenja. Vrlo je važno da jedan dio terarija ima hladniji dio koji će si gušter sam odabrati. U terarij obavezno postavite posudicu s čistom i svježom vodom radi osiguravanja vlažnosti koja treba biti 45-50%.  Za razliku od od sličnih gmazova roda gekona, leopard gekon nema adhezivne papučice već ima male kanđice zbog kojih se ne može penjati po okomitim površinama te boravi na dnu terarija. U terariju mu obavezno napravite zaklon (šuplji kamen, kutija i sl.) gdje će gekon boraviti za vrijeme dana. Gekoni su noćne životinje i ne sunčaju se tokom dana te im UV lampa nije potrebna. Potrebno mu je osigurati izmjenu svijetla i mraka u razmacima od 12 sati (12 sati dan, 12 sati noć).

Kako sa mnom postupati? Ukoliko su im uvjeti odgovarajući, Leopard gekoni su vrlo mirni i pitomi. Važno je biti pažljiv u doticaju s njima i nikako ih se ne smije podizati ili povalačiti za rep, koji će u tom slučaju kao obrambeni mehanizam, otpasti. Rep će nakon nekog vremena ponovo izrasti, ali neće biti tako lijep kao prvobitni. Ukoliko je Leopard gekon mlad te dobro hranjen presvlačit će se svaka 2-3 tjedna. U periodu presvlačenja u terariju je potrebno osigurati nešto veću vlažnost te postaviti vlažnu koru od drveta koja će služiti gekonu kao oslonac za vrijeme presvlačenja Što rado jedem? Leoparda gekon je mesojed odnosno kukcojed. Hrani se crvima brašnarima, zophobasima, žoharima, glistama, cvrčcima, skakavcima i "pinky" glodavcima. Livadni kukci su odličan izbor prehrane, ali treba paziti da nisu otrovni ili da ne spadaju u skupinu kornjaša (buba mara), koji imaju deblji hitinski neprobavljivi oklop.

Odrasli gekon pojede do 10 kukaca (tri puta tjedno), a mlađi jedu do 5 manjih kukaca svaki dan. Uživaju i u lickanju sočnog voća poput papaje, kivija i oguljenog manga.  Hrani je potrebno dodavati pripravak bogat kalcijem i vitaminima (posebno D3) svaki dan u prehranu mladih, a svaki treći dan u prehranu odraslih gekona. Sva hrana (kukci, pinky miševi) koja se nudi gekonu mora biti živa, jer je jedino tako mogu uočiti. Poželjno  ih je hraniti predvečer. Fobasi su primjereniji za veće pripadnike, a crvi brašnari su najlošiji izbor prehrane. Održi me fit i zdravim Ako su svi uvjeti u terariju zadovoljeni, leopard gekon je izuzetno dobrog zdravlja. Vrlo je važno osigurati mjesto za skrivanje. Nedostatak takvog  mjesta kod njih izaziva konstantan stres koji može oslabiti apetit i dovesti do mršavosti i pada otpornosti organizma. Ukoliko primjetite da Vaš leopard gekon ima poluotvorene oči, nije aktivan, da je analni otvor zaprljan i krvav, da diše otvorenim ustima, da na koži ima okruglo svjetlo obojena područja (znak da je okolina prevlažna ili prehladna), da ima deformirani rep i zglobove i sklon je lomovima, da je donji dio nožica natečen kao i donja čeljust koja najčešće visi, da je trbušni dio tijela povećanog obujma i sl, odmah potražite pomoć veterinara.

Zdravlje Leopard gekon je zdrav kada: -    naraste do 25 centimetara -    ima pomične kapke -    je aktivan -    su mu oči bistre -    nema otečene kapke -    koža je zdrava i nema zaostataka komadića kože od ljuštenja -    mu je temeljna boja bijela s mnogo smeđih i crnih fleka po tijelu -    mu je analni otvor čist -    je stolica formirana -    su mu usta pravilno zatvorena -    ima dobar apetit

Razmnožavanje Između ženke i mužjaka leopard gekona je vrlo mala razlika, a spol se može razlikovati nakon 6-12 mjeseci starosti. Mužjak ima nešto veću glavu od ženke, koje su uglavnom manje. Odrastao mužjak ima širi početak repa uz veći i izraženiji prorez analnog otvora. Zdrava ženka polaže dva jaja svakih 6-8 mjeseci. Inkubacija na temeperaturi od 25-30°C traje 55 dana. Tada je potrebno održavati vlagu (50%) špricajući male količine deklorirane vode jednom ili više puta dnevno. Volim li društvo? Odrasli mužjak gekon ponaša se vrlo teritorijalno i agresivno te se preporuča držati jednog mužjaka uz 2-3 ženke.